[...] „Imam jedan predlog.” Nagnula se ka meni baš kao moja drugarica Ejpril kada želi da podeli neku svoju tajnu, iako njene tajne nisu baš neke. Zapravo, nisu čak ni tajne. „Ako nikome ne kažeš da sam ovde, mogu da popravim tvoje oči."
„'Ajde, ne pričaj!"
Trepnula je nekoliko puta. „To upravo pokušavam da uradim.”
„Hoću da kažem da ne možeš to da uradiš!”
„Zašto?”
„Pa, niko do sada nije uspeo da popravi moj vid, ako izuzzmemo naočari."
„Ja imam određene moći. Uverićeš se, pod uslovom…”
„…da nikome ne kažem za tebe?”
„Upravo tako, to je suština.”
„Kako da znam da me nećeš oslepeti? Možda si kao oni trgovci koji zovu telefonom i obećavaju koješta, a zapravo sve lažu.”
Ponovo je počela da mlatara rukama. „Ne bih tako nešto uradila stvorenju koje mi nije ništa nažao učinilo.”
„Što znači da bi mogla da me oslepiš ukoliko ti učinim nešto nažao?”
„To je poverljiva informacija.”
„I ako popraviš moj vid, a ja nikome ne kažem za tebe, napustićeš naše njive?”
„Tako je!”